Ljudi su nekad takve stoke…

Šta čovek da uradi kada mu šatro najbolji prijatelji upropaste najlepši dan u godini (proslavu rođendana)? Jedino da se ubije ili još bolje da njih ubije.Stvarno nisam milsila da će se to meni ikada desiti, ali sam se očigledno grdno prevarila…

Kao fora svi me oni vole citiram: “najviše na svetu”, a  onda kada ne tražim ništa drugo nego poštovanje oni ni to ne mogu da mi priušte.Mislim da sam barem malko tog poštovanja zaslužila,ali oni očigledno nisu toliko dubokoumni.

Izašli smo sinoć napolje.Prvo sam ih častila i oždrali su se ko svinje.Onda kad je započelo varenje samo su me isključili i radili neka svoja sranja.Tačnije, karali su svoje mobilne telefone, bukvalno me stavili da sedim sama okrenuvši mi leđa.Da oprosti jedna od njih je šatro bila toliko izbedačena da je samo sedela i ćutala ko mula.    Daj devojko, ako se stvarno smatraš mojom najboljom drugaricom nemoj mi uništavati rođendan svojim glupim bedakom, koji je naravno prouzrokovan glupim dečkom!!!Prestrašno.Već ko zna koji put se njih dvoje svađaju i mire da mi je više muka!!!! Ja to ne bih uradila ni najgorem neprijatelju, ali to sam samo ja.

Kad smo se skuvali unutra izašli smo van da prošetamo, onda su počeli jesti govna ko  idioti (ko da do tada nisu jeli ) i onda mi je pukao film.Sve sam ih oterala u pizdu materinu i otišla kući. Neko vreme su išli za mnom i nešto srali,ali nisam ih mogla više slušati.Bila sam besna i razočarana.Jedva sam se suzdržala da ne počnem da plačem ko malo dete! Onda su mi počele stizati glupe poruke tipa, “a šta ti je…” .Bilo mi je muka…Naravno da su napravila da ispadne da sam ja kriva i da patetišem (šta smo mogli da očekujemo) pa sam ih samo iskulirala.

Odlučila sam da ne plačem jer ipak je bio praznik,MOJ PRAZNIK i ništa nije moglo da ga pokvari skroz. Ipak sam se osećala užasno.Hvala Bogu da nikoga (od gostiju) nije bilo kući pa sam sa svojima malko pričala i HVALA IM mnogo što nisu ništa pitali.Bilo mi je mnogo bolje.

Kada sad, dan posle, pogledam na to što se desilo zapitam se da li uopšte imam prave prijatelje?

Odlučila sam da se ponašam kao da se ništa nije desilo, osim što sa onom dvojicom reč neću prozboriti.Nisu morali ni dolaziti.PARTYPOOPERS!!!!

300 comments mart 6th, 2007

Moj sexy put u famoznu Italiju

Ne znam zašto, ali kad god dođem ovde u trst već posle par dana hoću da popizdim svaki put kada mi se ona, a pogotovo ON obrate.Osećam se kao u kući Velikog brata, gde je ON Veliki brat.Jedina mala razlika je u tome što mogu da izlazim iz kuće (ali i to je strogo ograničeno) i što mogu da gledam TV (isto limited).Budi me svaki dan u 9(ČOVEČE RASPUST JE PUSTI ME DA SPAVAM), daje simpatične “zadatke” u vidu ribanja, čišćena i slično.Ustvari , kad bolje razmislim nije tako loše(neću da grešim dušu) ali ta NJEGOVA bolidna pravila ponašanja.To je fakat smešno i uuuuužžžžasssssnnnnooooo naporno!Moramo(moje seje i ja) da se lažno smejemo svakoj njegovoj “fori”, moramo paziti šta pričamo, da peremo ruke kad god nešto pipnemo ili kad njemu dune da mi peremo ruke itd (nemam više snage da pišem ta pravila).Mislim da sam za ovih 5 dana oprala ruke za ceo život prljanja istih.

Pre nego što smo došli ja sam znala da će ovako biti, ali koliko god se ja psihički pripremala jednostavno NE VREDI.Džaba sam sebe ubeđivala da ću izdržati jer mi postaje sve teže.

Cami i svi ostali mi užasno fale i upravo zbog njih sam odlučila da ovaj izlet u Smorograd iskoristim za treniranje svoje samokontrole.Osećam se fakat užasno ,ali to niko ne zapaža.Dođe mi da plačem, ali ne mogu jer ipak želim da izbegnem suvišna pitanja.

Još 1 ipo sat dok VB ne ugasi svetla.Nemam kredita ni za sms.Popizdeću.Ne znam iz kog razloga ali akd god sam ovde sama i sjebana utahu nađem u pisanju ovoag nečega(recimo dnevnika) i posle se malo bolje osećam kad sve lepo kažem (mada me niko nije slušao ali …).Svaki fakani put napišem “boga oca” čisto da ne bih skroz poludela.

Fali mi Tarik,…i Fića…i Igor…ma bre sad bi bila i sa Anom D. od očaja!!!!!Da, dotle je došlo!

Odlazimo 11.1.2007. u 15.50 ako da gospod Bog.Znam da ne bih trebala da odbrojavam dane , ali već je kasno za to . Postalo je jače od mene.Zato mi dani prolaze tako sporo, ali ne mogu si pomoć!Mukla mi je više od toga da ne mogu reći otvoreno šta mislim nego moram da izigravam fino tupavo dete. FUJ!!!

Na trenutke se osećam kao njegov rob.Kao on je nama pre pomagao pa sad mi moramo da robujemo i da mu se uvlačimo.EPA NEĆU!Kakav je on premam meni i ja sam prema njemu.I tako će uvek biti!!!

Popizdeću!U glavi mi je haos(što se vidi iz priloženog).Milioni glasova koji vrište, ali njihova vriska ne može van.Ne sme!Treba mi nešto da se oslobodim negativne energije, ali ŠTA?

Nedostaje mi moj komp i NORMALNA televizija!!!Milijunaš, Tarik…ma ne mrem više pisati rasplakaću se!

p.s.neću više NIKAD u životu okusiti jabuke!!!!!!!!!IKADA!!!!!!

58 comments januar 22nd, 2007

pisem blogove samo kad sam u teškoj depri. . .hehe

Kako je moguce da u jednom trenutku sve ide kako treba i super se osecas, a vec u sledecem da zelis da umres kad malcice spoznas samog sebe? Shvatis da si niko i nista i da ce jos dugo tako ostati. Shvatis da zivot nije tako lak kako se cinio pre. Sto si stariji ,sve ti je teze.Svi ocekuju vise od tebe, a ti se osecas kao da se nije nista promenilo od petog osnovne. Onda malko razmislis i shvatis da si 5 godina stariji, ikusniji i da treba da imas vise ciljeve u zivotu od gledanja tv ili besmislenog udaranja po tastaturi. Najgore mi je sada. Nisam vise dete, a nisam jos samostalna. zaglavljena u nekom svetu koji neopisivo mrzim, u drzavi koja je sranje (ekonomski i te spike) i moram da izigravam nesto, odnosno da zivim u iluziji da moj zivot nije toliko los. ustvari i nije, ali…covek ne bi bio covek kad ne bi neprestano tezio ka necemu sto ustvari nema ili jos gore necemu sto nikad nece ni imati.
Onda se nadjes na , uslovno receno, maloj prekretnici zivotnoj i ne znas sta da radis. Da li da uradis po svom i da tvojoj familiji budes jos veci teret nego sto jesi, ili da se odreknes necega sto zelis da bi tvoja porodica normalnije zivela? Niko mi nije rekao da ce naizgled jednostavne stvari biti ovako teske za odluciti, prelomiti. Osecam se fakat uzasno i ne znam sta bih radila…
Nisam sigurna sta cu da uradim ali sta god to bilo nekome nece biti bas po volji, ali lepo je rekao moj deda: U zivotu ces nailaziti na raskrsnice i cesto nece biti nikakvog putokaza , pa ces sama morati da odlucujes sta treba a sta ne…ZIveo deda…

1087 comments oktobar 11th, 2006

smor zivi

Danas je bio mnogo dosadan i dug dan.Pogotovo sto sam juce htela da umrem od bede…Jutros jedva ustah i i dalje nemogu da se skroz probudim (45346 kafa kasnije). I dalje razmisljam o relativnosti zivota kao pojave i da samo od tebe zavisi da li ces u njemu da uzivas ili ne. Ne smes se prepustiti uticaju nekog drugog ma koliko on tebi dobro zeleo.Moras sam da zivis za sebe. Lepo kaze ona reklama : Mislite na sebe, drugi se nece uvek setiti. Bas tako.
I sada kada to znam moram jednu osobu da razocaram. Jos uvek ne znam ko ce to biti, ali brate mili kad nesto odlucim onda je to to.
Skola smara. Igor mi nije jasan (ali ga ipak pocinjem voleti, ali onak ko tipa), Jela se lozi na Matiju, Cami nesto smara, Diska isto. LJudi su fakat postali neverovatno dosadni. Mozda je u meni problem,ali nemam vise pojma…
Htela bih da sto pre negde odem i da malo promenim sredinu, da bih konacno uvidela ko ce mi stvarno nedostajati i bez koga ne mogu , a ko me smara i ja nezasluzujem njegovo drustvo, a jos manje on moje. Kad bih uspela da upadnem u ovu talijansku skolu bila bih fakat presrecna. Mislim ne samo zbog toga sto cu imati vremena da sredim osecanja prema ljudima koje volim (ili ne), vec i zbog toga sto bi mi to bio najboljei potez u zivotu. Upoznala bih ljude iz celog sveta i svi bi mi zavideli…eeeeeeeeeee…Kad bi bilo. Mislim sanse da bas ja upadnem u tu fensi skolicu su iste ko da mi Tarik sada pozvoni na vrata, ali mudro je neki pripadnih ljudskog roda rekao: NADA POSLEDNJA UMIRE (ne Nada Gacesic Livakovic:-) ) i niko mi ne moze naplatiti porez na to sto se nadam.Kak lupam Isuse…
Ja mislim da je ovo najtezi period u mom zivotu iz prostog razloga sto, kao sto vec negde rekoh nisi ni mali da neko donosi odluke umesto tebe, nisi ni odrastao i sasvim nezavisan od drugih. Tak da kad ovo prezivim onda sam na konju i sve ce biti ok. Valjda.Mada sto si stariji zivot ti namece sve teze i teze situacije, ali valjda tak mora bit…

Add comment oktobar 11th, 2006

ja sam najveći baksuz na ovom svetu

Ja stvarno vise ne mogu da verujem. Ovo postaje tragikomično!!! Da li će svi ljudi na svetu videti tog čoveka pre mene a JA sam ta koja , uslovno rečeno, zivi za njega?Pa to je u ovom trenutku jedina realna opcija.Ja cu ga videti , paaaaaa, za jedno 70 godina kad mu budem otišla na groblje!!!!!!Užas.Svakim danom ljudi mi javljaju: E videla sam ga ovde kako pije kavu, šteta sto nisi tu, E evo ga ispred Moskve pije kavu, a de si ti…itd
Gde sam ja? Pa očigledno nisam kod njega.Ma ni blizu!!!!! Sto mi Jela u jednoj prilici reče: Brate koliko se lozis na njega, zaslužila si i da ga vidiš.
Ali to se još uvek nije desilo. I svaki put, bez greške, ja padnem u depru kad mi neko javi kako ga je video! Moram im javiti da mi to vise ne rade, umreće mi i poslednja nada da ću ga ikada videti.Mada koliki sam baksuz neću nikad…Zašto je život tako surov?Ja uopšte ne trazim puno, samo da ga vidim. Mislim da to nije puno!Zato i posle svega ja i dalje živim u nadi. . .

Add comment oktobar 11th, 2006