Još uvek bez dobrog naslova

Zašto se često nađem u takvim situacijama kada mislim da moji najbolji prijatelji ne misle o meni ono što govore? Ponekad se taaaako razočaram, da me je posle toga sramota, jer su to ONI, koje volim najviše na svetu i ne bih mogla bez njih…Najcrnje u celoj priči je što kada ja pitam malu Disku iz fore gde to idu bez mene , ona mi se odmah počne pravdati, k’o kad malo dete razbije nešto pa ga provale.TO ME POSEBNO NERVIRA. Mislim možda mene nerviraju glupave stvari, ali ipak…ovo nije prvi put!!!Nisu mi jasne uopšte!!!Ali sve se dešava sa razlogom, pa valjda i ovi njihovi postupci imaju isti, samo što ga ja ne znam, a da ih sad pitam ni one ga ne bi znale.Fakat prestrašno.Sad ću da izigravam ludilo i da im se ne javljam, ne cimam (ukratko ignoriram) ceo vikend, pa da vidim koje će sranje da ispadne od toga.Onda ću da napravim scenu i ONA će me uveriti da samo umišljam i da pričam gluposti.Ali stvarno ne znam više!!!Da li im stvarno smetam?

Add comment novembar 4th, 2006