pisem blogove samo kad sam u teškoj depri. . .hehe

oktobar 11th, 2006 supermara

Kako je moguce da u jednom trenutku sve ide kako treba i super se osecas, a vec u sledecem da zelis da umres kad malcice spoznas samog sebe? Shvatis da si niko i nista i da ce jos dugo tako ostati. Shvatis da zivot nije tako lak kako se cinio pre. Sto si stariji ,sve ti je teze.Svi ocekuju vise od tebe, a ti se osecas kao da se nije nista promenilo od petog osnovne. Onda malko razmislis i shvatis da si 5 godina stariji, ikusniji i da treba da imas vise ciljeve u zivotu od gledanja tv ili besmislenog udaranja po tastaturi. Najgore mi je sada. Nisam vise dete, a nisam jos samostalna. zaglavljena u nekom svetu koji neopisivo mrzim, u drzavi koja je sranje (ekonomski i te spike) i moram da izigravam nesto, odnosno da zivim u iluziji da moj zivot nije toliko los. ustvari i nije, ali…covek ne bi bio covek kad ne bi neprestano tezio ka necemu sto ustvari nema ili jos gore necemu sto nikad nece ni imati.
Onda se nadjes na , uslovno receno, maloj prekretnici zivotnoj i ne znas sta da radis. Da li da uradis po svom i da tvojoj familiji budes jos veci teret nego sto jesi, ili da se odreknes necega sto zelis da bi tvoja porodica normalnije zivela? Niko mi nije rekao da ce naizgled jednostavne stvari biti ovako teske za odluciti, prelomiti. Osecam se fakat uzasno i ne znam sta bih radila…
Nisam sigurna sta cu da uradim ali sta god to bilo nekome nece biti bas po volji, ali lepo je rekao moj deda: U zivotu ces nailaziti na raskrsnice i cesto nece biti nikakvog putokaza , pa ces sama morati da odlucujes sta treba a sta ne…ZIveo deda…

Entry Filed under: blogovi iz depre (iz dubine dushe)

1087 Comments Add your own